Od 2004. godine potrošnja električne energije u Kini raste neviđenom brzinom zbog brzog rasta industrijskih sektora. Ozbiljna nestašica snabdevanja strujom tokom 2005. godine uticala je na rad mnogih kineskih kompanija. Od tada, Kina veoma agresivno ulaže u snabdevanje električnom energijom kako bi zadovoljila potražnju industrije i time obezbedila ekonomski rast. Instalirani proizvodni kapaciteti struje u Kini su iznosili 443GV na kraju 2004. a 793GV na kraju 2008. godine. Povećanje u ove četiri godine je približno jednoj trećini ukupnog kapaciteta Sjedinjenih Država, ili 1,4 puta ukupnog kapaciteta Japana. Sva energija onda je dolazila iz takozvanih „prljavih“ izvora.
Kina i danas sama proizvodi oko 1/3 svetske emisije ugljendioksida.
Iza nje su SAD sa oko 15%, Indija sa 7%, Rusija sa 5%, Japan sa 3%, dok druge ekonomije čine manje od 2%. Kineska vlada je dugo zanemarivala problem ekologije jer je za glavni cilj imala ekonomski razvoj države, zbog čega su najveći kineski gradovi istovremeno bili i medju najzagadjenijima u svetu, pogotovu kada je reč o smogu.
Kina, Yantai city, smog - Image by Götz Friedrich from Pixabay
Kina godinama trpi pritiske da se u ime svetskog stanja klime brže vrši zelena transformacija a na štetu svog ekonomskog razvoja. Međutim kada se pogledaju ukupne emisije svih država sveta od kada se mogu meriti, po podacima Oksford Univerziteta, Evropa je do sada proizvela 30 odsto svetskih emisija ugljendioksida, Sjedinjene Američke Države oko 25%, a Kina tek oko 13,7%. Zaključak je da kada je Kina ušla u brzu fazu razvoja, emisije štetnih gasova u atmosferi su već bile ogromne i točak klimatskih promena se mnogo ranije pokrenuo.
Iz tog razloga, kineski zvaničnici ne žele da prave veće ustupke, s obzirom da smatraju da i oni zaslužuju pravo na „prljavu“ i energetski jeftiniju fazu razvoja, koje su zapadne države imale ranije u istoriji.
Pa ipak, ovo nije problem koji Kina gura pod tepih, već naprotiv. Znaju i oni da je 2013. godini u kineskom gradu Harbinu atmosfersko zagađenje bilo je 40 puta veće od dozvoljenog, i da se te godine u Kini nalazilo 16 od 20 najzagađenijih gradova na svetu, a najveći uzročnici su veliko oslanjanje na ugalj u proizvodnji električne energije, zastarela tehnologija i veliki broj automobila.
Planovi razvoja Kine bez smoga
Kina planove svog razvoja definiše kroz petogodišnje planove. Petogodišnji planovi su inicijative za društveni i ekonomski razvoj zemlje koje objavljuje KP Kine od 1953. godine. Planiranje je ključna karakteristika ekonomije Kine, a plan sadrži detaljne smernice ekonomskog razvoja države. Planovima se određuju sve oblasti, od demografskog razvoja do osvajanja svemira. Mi ćemo se zadržati na analizi razvoja energetskog sektora.
Jedan od prvih koraka ka smanjenju zagađenja je iznet kao jedan od ciljeva 11-og petogodišnjeg plana(2006-2010) a planom je predviđeno da ukupno ispuštanje velikih zagađivača bude smanjeno za 20% u narednih pet godina. To je učinjeno gašenjem preko 2000 fabrika koje su bili veliki zagađivači. Ali, ono što je važno je da je počevši od 11-og plana svaki naredni petogodišnji plan Kine imao za cilj da se Kina udalji od energetski „prljave“ proizvodnje energije i istaknuta je važnost ulaganja u tehnologije niske emisije ugljenika kao strateške industrije u nastajanju, posebno u oblastima vetra i solarne energije.
Ovo rezultuje da se već početkom dvanaestogodišnjeg plana, Kina se pojavila kao svetski lider u tehnologiji razvoja obnovljive energije.
Dvanaesti petogodišnji plan je imao za cilj da korišćenje obnovljivih izvora energije bude na nivou 11,4% ukupne potrošnje energije tokom 2011–2015. Plan je takođe predviđao razvoj ultravisokog napona (UHV) prenosnog sistema kako bi se povećala integracija obnovljive energije od tačke proizvodnje do tačke njene potrošnje. Trinaesti plan je povećao cilj Kine za korišćenje nefosilnih izvora energije na 15% u periodu 2016–2020. Da bi u septembru 2020. godine, predsednik Si Đinping predložio cilj da Kina do 2060. godine postane ugljenično neutralna.
Ulaganje u ekološki prihvatljive izvore energije ide ruku pod ruku sa oslobađanjem Kine od uvoza uglja i nafte. Kina je danas najveći svetski uvoznik ovih energenata. A razvoj obnovljivih izvora energije znači i smanjenje zavisnosti države od njihovog uvoza. Prema procenama iz 2016. godine Kina je četvrta država na svetu po rezervama uglja na svojoj teritoriji u iznosu od 149,818 miliona tona. Ali te rezerve su jednake 34,7 godišnjoj potrošnji. To znači da država ima uglja za još oko 35 godina, zato se on danas masovno uvozi.
Još gora je situacija sa naftom gde Kina ima rezerve ekvivalentne 5,4 puta godišnjoj potrošnji. Što znači da bi joj bez uvoza ostalo nafte za još oko 5 godina (na nivou tekuće potrošnje iz 2016. i isključujući nedokazana nova nalazišta).
Ovo znači da je Kina ugrožena kada su u pitanju energenti, a tolika zemlja to sebi ne sme da dopusti.
Razvoj obnovljivih izvora energije
Razvoj solarnih sistema u Kini
Kina je najveći i najbrže rastući proizvođač obnovljivih izvora energije na svetu već više od jedne decenije, a sve zahvaljujući ubrzanom rastu prvenstveno kapaciteta solarne energije i energije vetra poslednjih godina.
Proizvodnja solarne energije je tokom godina eksponencijalno rasla, dostižući 330TWh 2021. godine. Energija vetra je druga najvažnija obnovljiva energija za Kinu. Od 2014. do 2021. kumulativni instalisani kapacitet energije vetra se utrostručio na skoro 282 gigavata. Pored toga, od 2004. do 2021. domaća potrošnja hidroenergije porasla je više od tri puta.
Procenjuje se da je samo u 2023. godini Kina izgradila novih solarnih kapaciteta onoliko koliko je ukupan instalirani kapacitet u SAD.
Kina se 2020. obavezala da će imati 1.200GV iz obnovljivih izvora do 2030. godine, ali je na putu da ispuni taj cilj pet godina ranije. Analitičari kažu da bi Kina mogla imati čak 1.000GV samo od solarne energije do kraja 2026. godine, od 11.000GV koliko je globalno potrebno za postizanje ciljeva Pariskog sporazuma do 2030. godine.
Kao vodeći igrač na tržištima solara u svetu, sektor proizvodnje fotonaponske energije u Kini je postao mnogo više profitabilna industrija sama po sebi nego što postoji samo iz ekoloških razloga.
Kina je danas najveći svetski snabdevač tehnologijama obnovljivih izvora energije i ima više od 80% svetskih proizvodnih kapaciteta solarne energije.
Na godišnjem nivou Kina može da proizvede 1.000GV solarnih modula svake godine, što je trenutno duplo više od svetske potražnje.
Ova masivna proizvodnja dovodi do veoma niske cene solarnih panela i pratećih komponenti, što zabrinjava SAD i druge zemlje koje pokušavaju da prošire domaću proizvodnju. Kina se transformisala iz proizvođača u inovatora u industriji obnovljive energije i verovatno će nastaviti da značajno utiče na ovo tržište u budućnosti.
Ekološki pokret i prelazak na obnovljive izvore energije zahvatio je i autoindustriju. U sledećem tekstu na našem blogu analiziraćemo kako se razvila industrija kineskih električnih vozila i zašto je danas Kina vodeća u svetu po proizvodnji električnih vozila.