Novembra 2020. bili smo svedoci početka rasta cene kontejnerskog transporta.
Danas su te cene desetostruko veće!
Da li je to bio početak kraja jeftine robe iz Kine?
Da li se nazire smirivanje situacije, ili će ovo postati novo normalno?
Desetine teretnih brodova usedrenih kod kalifornijske obale ilustruju poremećaje u isporuci koji su postali karakteristika oporavka ekonomija, podstičući inflaciju, usporavajući rast i dovodeći u pitanje globalni ekonomski model koji je vladao tri decenije. Prema podacima koji nam dolaze iz Amerike nema šanse da će se u nekom skorijem periodu stvari vratiti na normalu.
Broj kontejnerskih brodova koji su usidreni ili plutaju u zalivu San Pedro kod luka Los Anđelesa i Long Biča oborio je sredinom septembra sve prethodne rekorde.
O ovome smo pisali nedavno(avgusta) kada je postavljen rekord od 43 broda usidrena ispred luka Kalifornije. Tada su mediji koji ovo prate najavljivali povećanje priliva brodova i još veće zastoje zbog nadolazećih praznika u Americi.
Tri nedelje kasnije prema podacima Marine Ekchange-a u južnoj Kaliforniji u zalivu San Pedro bilo je ukotvljeno 73 kontejnerska broda što je novi rekord svih vremena.
Što znači da je oko 500000 kontejnera zarobljeno. Zastrašujuća količina, kaže se da ako se ta količina kontejnera poređaja u niz jadan iz drugog, taj niz bi bio dugačak pola Američkog kontinenta, od zapadne ka istočnoj obali.
Međutim tu nije kraj problema pošto se i u drugim lukama Amerike beleži povećanje broja brodova koji čekaju na istovar.
Tokom vikenda naišli smo na YouTube-u video snimak pod naslovom „Kriza teretnih brodova je veštački proizvedena - Kreiranje noćne more u lancu snabdevanja“ korisnika „iAllegedly“, gde možete videti luke ispred Los Anđelosa i velike količine brodovaju koji čekaju na istovar ali nažalost i veliku količinu praznih kontejnera koji stoje u luci.
U videu se iznose lični stavovi i nikako nisu naš stav pogotovo ne činjenica sa početka videa gde se za situaciju okrivljuje Kina.
Iako se tvrdi u videu da je kriza proizvedena, nigde nije objašnjeno kako i šta je uzrok.
Autor videa je više puta izjavio da ne veruje da je to uzrokovano nedostatkom radne snage, a bilo je neosnovanih napada na Kinu i pogrešno upravljanje ekonomijom od strane sadašnje američke administracije, ali ništa konkretno o tome kako je proizvedena trenutna situacija u lancu snabdevanja.
Nas ne interesuje mišljenje autora nego nam je zanimljiv snimak luke i količina brodova koja se tamo nalazi a hteli smo da je podelimo sa vama.
Bilo kako bilo sa ekonomskog stanovišta, u pitanju je katastrofa jer roba stoji.
Da bi se roba nesmetano kretala iz prekomorskih fabrika(uglavnom Kine) do kupaca, teretni brodovi, transportni kontejneri, teretni terminali, kamiondžije, dispičari i železnice svi moraju raditi usklađeno.
Ako se ovaj točak zaglavi u bilo gde u bilo kom trenutku, to se onda odrazi na ceo lanac snabdevanja.
Na početku tog lanca nalaze se proizvođači iz Kine.
Tu sad dolazimo do novog problema, prestanak ili smanjenje rada mnogih fabrika usled nedostatka električne energije u Kini.
Ove godine, savršena oluja faktora - uključujući neke prekide u snabdevanju ugljem i rastuću potražnju u industriji i domaćinstvima - izazvali su nestašicu struje u celoj zemlji.
Šta je tačan uzrok nestanka struje teško je reći kao i to da li Kina štedi električnu energiju dok su luke širom sveta zakrčene?
2017. godine Kina je zvanično zabranila rudarenje kriptovaluta, međutim ovog leta je kontrola postala rigoroznija pošto su kao država shvatili da imaju problema sa nedostatkom struje. Da li su u moderni rudari doveli do nestanka struje u Kini ili li je možda problem vezan sa uvozom uglja iz Australije.
Australija je najveći svetski izvoznik metalurškog(koksnog) uglja, koji se koristi za proizvodnju čelika. Kina se značajno oslanjala na uvoz uglja iz Australije koji je dobrog kvaliteta a relativno je jeftin.
Međutim u poslednje dve godine odnosi između ove dve zemlje su značajno zahladneli i obustavljena je kupovina uglja iz Australije. Od kada je Peking pokrenuo nezvanični bojkot Australijskog uglja prošlog oktobra u velikoj eskalaciji trgovinskog sukoba dve zemalja, globalni tokovi uglja pretrpeli su velike promene.
Dok je kineski uvoz Australijskog uglja efektivno pao na nulu, uvoz iz drugih zemalja se povećao kako bi se popunio ovaj nedostatak. Pošto ugalj čini skoro 60% kineske potrošnje energije, njegova stalna nabavka je ključna za energetsku sigurnost zemlje.
Međutim, kineski predsednik nedavno je objavio da Kina više neće graditi nove termoelektrane van Kine, a da će Kina pre 2060. godine biti zemlja se nultom emisijom ugljen-dioksida.
Da li Kine želi da iskoristi trenutak kada su luke širom sveta zatrpane robom i da se što pre oslobodi uvoza uglja, pa trpi trenutne posledice u vidu nedostatka struje.
Da li Kina pokušava da se oslobodi uglja ovako naglo i da li želi da pređe na obnovljive izvore energije u par narednih godina.
Lepo zvuči ali je u praksi teško izvodljivo.
Pa ipak, kada je Kina u pitanju ništa nije nemoguće.
U svakom slučaju lanac snabdevanja je prekinut i to na dva mesta.
Da li će i kada ponovo biti uspostavljen i vraćen na normalu teško je reći, ali jedno je sigurno, ove posledice osetićemo svi.
Za kraj pogledajte poređenje cene transporta iz Kine do Mediterana u poslednjih 12 meseci(oktobar 2020. - oktobar 2021.) sa 12 meseci pre tog perioda(oktobar 2019. - oktobar 2020.)
