Ako ste nekada poručivali pojedinačne proizvode iz Kine verovatno ste videli da je za mnoge od njih besplatna dostava.
Kada naručujete stvari putem interneta, možda će vas koštati manje ako se paketi dostavljaju iz udaljenih delova sveta, nego da vam se paket šalje iz prodavnice koja je u vašoj ulici, preko puta.
Logično je da bi slanje pošte i paketa preko okeana moralo koštati više nego u lokalu, ali to nije baš tako.
Da li ste se ikada zapitali kako je to moguće?
Ovde ćemo pokušati da damo odgovor na to pitanje, a saznaćete šta je to Tramp uradio i što je to naljutilo Kinu.
Stope međunarodne isporuke obično se računaju da pokriju troškove operatora „prvog kilometra“, zatim za prevoz paketa od zemlje porekla do zemlje odredišta i troškove operatora „poslednjeg kilometra“.
Troškovi prvog i poslednjeg kilometra su najveći pošto su to troškovi gde neko mora fizički da vam isporuči pošiljku lično, dakle uključuje se ljudski faktor i njegova cena rada.
Poslednja kilometraža bila je obezbeđena od strane odredišta i bila je besplatna do 1969. godine, kada su članice Univerzalne poštanske unije (organizacija UN-a) usvojile sistem „terminalnih carina“ za obračun poštanskih mesta namenjenih pokrivanje stvarnih troškova nastalih na odredišnim poštama i poboljšanje kvaliteta usluge.
Razlog zbog kojeg prodavci iz Kine mogu ponuditi nisku cenu ne samo na proizvodima već i na isporuci je zbog niskih troškova prvog kilometra koje je napravio China Post i niskih terminalnih naknada primenljivih na U.S. Postal Service(USPS).
Ono što su Kinezi uvideli od starta je da kupci naročito vole besplatnu dostavu. Mnogi kupuju samo one proizvode koji imaju besplatnu dostavu.
U stvari, velika je verovatnoća da će kupci pre izabrati predmet sa besplatnom dostavom nego isti taj proizvod gde je posebno istaknuta cena proizvoda i cena slanja, čak i ako su ukupni troškovi isti.
Nelogičan račun u izvještaju američke poštanske službe za 2015. godinu je bio okidač za odluku predsednika Donalda Trampa da se povuče iz Univerzalne poštanske unije koja je jedna od najstarijih svetskih međunarodnih organizacija.
Prema podacima Američke poštanske službe, poštarina za malu pošiljku od 2kg iz jedne Američke države u drugu koštala bi oko 20$, ali slanje istog paketa iz Kine koštalo bi samo 5$.
Tramp je tvrdio da Kina plaća diskontne stope za međunarodnu isporuku u okviru sistema i da je to naštetilo američkoj poštanskoj službi.
Potez za izlazak iz Univerzalnog poštanskog saveza, koji nadgleda međunarodne razmene pošte, najnovija je Trampova protekcionistička mera čiji je cilj opoziv kineske konkurentne prednosti nad SAD-om.
Sledila je zatim njegova optužba da se Kina meša u izbore u SAD i kontinuirano naprezanje trgovinskog rata između SAD i Kine.
Dok je Tramp distancirao SAD od nekoliko međunarodnih organizacija i ugovora, potez kojim se povlači iz UPU-a mogao bi direktno uticati na svakodnevni život potrošača kada je u pitanju e-trgovina.
Šta je UPU i zašto je to važno?
Od slanja pisma do prijema paketa kupljenih preko internetu, poštanske cene utvrđuje UPU na svake četiri godine za svoje članove u 192 zemlje sveta.
Ova naizgled nejasna organizacija sa sedištem u Švajcarskoj koordinira stope i standarde između skoro svakog nacionalnog poštanskog sistema na svetu.
Prema njenoj izjavi o misiji, cilj 144-godišnje organizacije je da „uspostavi svetsku poštansku bezbednost, podstakne i promoviše stvaranje poštanskih bezbednosnih službi“ među zemljama članicama.
Sistem određivanja terminalnih carina UPU je srž Trampove optužbe da je Kina imala koristi od aranžmana, jer siromašne i zemlje u razvoju plaćaju niže stope od bogatih zemalja.
Svi poštarski operateri plaćaju terminalne takse za nadoknadu stranih poštanskih usluga za isporuku njihove inostrane pošte.
Kada se pismo ili pošiljka pošalje poštom u inostranstvo, poštanska uprava zemlje pošiljaoca - koja je primila plaćanje poštarine, obično u obliku markice - plaća terminalne takse poštanskoj službi odredišta za svoj deo procesa dostave.
UPU sistem deli zemlje na kategorije na osnovu njihovog nivoa razvijenosti, koji određuje stope terminalnih taksi koje plaćaju jedna drugoj.
SAD su klasifikovane kao „ciljna“ zemlja, a Kina kao „prelazna“ zemlja.
UPU Kinu i dalje smatra „prelaznom“ državom, što znači da uživa nižu stopu za slanje pošte razvijenoj naciji poput SAD-a.
Kao rezultat toga, poštanske usluge iz Kine u SAD koštaju manje nego što Amerikanci naplaćuju njihove poštanske usluge za domaću dostavu.
Trampova administracija saopštila je da to šteti američkim preduzećima, jer američki kupci mogu kupiti proizvode po nižoj cijeni, čak i kad se uzmu u obzir troškovi transporta iz Kine.
Američka poštanska služba saopštila je da je tokom 2016. izgubila više od 135 miliona američkih dolara uvozom iz celog sveta.
Šta će se dogoditi ako se SAD povuku iz UPU-a?
U okviru UPU potrebno je godinu dana da se država povuče iz okvira, tokom koje se mogu voditi pregovori o stopama.
"Ako pregovori budu uspešni, administracija je spremna da poništi obaveštenje o povlačenju i ostane u UPU", izjavila je portparolka Bele kuće Sarah Sanders.
Predsednik želi da usvoji „samoproglašene stope“ što je pre moguće, a najkasnije do 1. januara 2020. godine, rekla je ona.
Nema podataka o tome kako će se prilagoditi tarife, ali ranije u avgustu Američki Stejt Department rekao je da će podstaći inostrane poštanske prevoznike da plaćaju američkoj poštanskoj službi više za isporuke malih paketa unutar SAD-a.
Stejt department saopštio je i da će tražiti strane poštanske službe da dostave podatke koji će pomoći carinskim službenicima da otkriju drogu i druge ilegalne pošiljke koje ulaze u zemlju, što bi takođe moglo povećati troškove slanja pošte u SAD iz inostranstva.
Na koga će uticati službeno povlačenje iz SAD-a?
Amazon.com i United Parcel Service, oboje sa sedištem u SAD, dugo su tvrdili da je trenutni UPU sistem nepošten i da se zalažu za pregled troškova isporuke radi povećanja njihove konkurentnosti.
Međutim, i američki i kineski potrošači verovatno će imati više cene proizvoda koje povećavaju nove cene isporuke.
Širenje kineske platforme za e-trgovinu poput Alibabe, koja poseduje South China Morning Post, koja šalje robu brodovima u inostranstvo, moglo bi rizikovati gubitak trgovine ako se povećaju poštanske cene.
U 2017. godini, količina kineskih transakcija e-trgovine dostigla je 8,2 biliona juana (1,1 biliona USD), što je u odnosu na prošlu godinu povećanje za 22,3%, navodi se u izveštaju prošlog meseca u Pekingu.
Na vrhu liste prekograničnih poštanskih odredišta za proizvode e-trgovine iz kontinentalne Kine bili su Hong Kong, SAD i Rusija.
Opšitnije na ovu temu poslušajte u podcastu ovde.
Dok se oni prepucavaju nama ostaje da i dalje uživamo u kupovini jeftinih proizvoda sa niskom cenom dostave ili besplatnom dostavom!