Uvoz iz Kine
email adresa

pon-pet 09h-17h(Kinesko vreme)
Tel/WeChat +86-15208965341

pon-pet 09h-17h(Srednjeevropsko vreme)
Tel/Viber +381-642280245

Kinezi u energetici i saobraćaju Srbije

Završetak prve faze i uspešna realizacija druge faze u Termoelektranama i kopovima (TE KO) Kostolac, koji se u sklopu međudržavnog srpsko – kineskog aranžmana o kreditu kineske Eksim banke realizuje u partnerstvu sa kineskom firmom China Machinery Engineering Corporation (CMEC) svakako je najvažniji kineski p
Kinezi u energetici i saobraćaju Srbije
Gabriel Grupa agent za pronalaženje i slanje robe iz Kine.

Završetak prve faze i uspešna realizacija druge faze u Termoelektranama i kopovima (TE KO) Kostolac, koji se u sklopu međudržavnog srpsko – kineskog aranžmana o kreditu kineske Eksim banke realizuje u partnerstvu sa kineskom firmom China Machinery Engineering Corporation (CMEC) svakako je najvažniji kineski projekat u Srbiji, kaže Zhu Lianqi (Džu Lianči), ekonomsko-trgovinski savetnik Ambasade NR Kine u Beogradu u intervjuu za Balkanmagazin, ističući da su u Srbiji kineske firme zainteresovane za još nekoliko važnih projekata iz sektora energetike, ali i za to da pored mosta Zemun – Borča grade i autoputeve.

U Kostolcu je već započeta prva faza, za čiji završetak će trebati još dve godine, a u međuvremenu se priprema realizacija druge faze. Za drugu fazu Vlada Srbije treba da obezbedi odgovorajuću stavku zaduženja Republike Srbije u iznosu od 609 miliona dolara ili 85 odsto od ukupne vrednosti realizacije. U ovoj fazi su, inače, predviđena dva velika projekta, ne samo za TE KO Kostolac već i za Elektroprivredu Srbije: izgradnja novog, trećeg bloka u TE Kostolac B, instalisane snage 350 megavata i proširenje kapaciteta Površinskog kopa Drmno na 12 miliona tona uglja godišnje.

Nedavno su u poseti Kostolcu bili Džang Vanšun, ambasador NR Kine u Beogradu i delegacija Vlade Srbije. Ima li dovoljno političke podrške da se kineski kredit u Kostolcu realizuje?

Da, sa kineske strane svakako. Naš ambasador i Petar Škundrić, savetnik premijera Srbije Ivice Dačića bili su u poseti Kostolcu 18. oktobra. Obišli smo radove koji spadaju u prvu fazu, za koje su finansijska sredstva već odobrena. Revitalizacija bloka B2 Termoelektrane Kostolac je u toku. Treba još da se uradi revitalizacija bloka B1, kao i izgradnja sistema za odsumporavanje i izgradnja dela infrastrukture - luke i pruge.

Imamo najave da je u Vladi Republike Srbije postignut dogovor, da su premijer Ivica Dačić i stručni tim koji je uključen u ovaj projekat doneli odluku da Vlada obezbedi garancije u budžetu Srbije. I, naš je utisak da je srpska strana raspoložena i za realizaciju druge faze ovog energetskog aranžmana.

Da li ste o ovom projektu razgovarali i sa našom ministarkom energetike?

Nažalost, ne. Nisam imao priliku da se sretnem sa njom. Najavili smo sastanak ali, zbog njenih obaveza, još se nismo sreli. Koristim ovu priliku da je pozovem, kada god ona nađe vremena mi smo spremni da dođemo kod nje kako bi razgovarali o realizaciji druge faze Kostolca.

Šta je još neophodno uraditi da bi se mogla realizovati i druga faza u Kostolcu? Da li se čeka, samo, da garancija za ovaj projekat bude planirana u državnom budžetu Srbije za narednu godinu, ili ima još spornih momenata?

Bilo bi dobro da se ugovaranje druge faze završi što pre jer, izgradnja treba da počne 2014. godine. Za ovako veliki projekat neophodna je podrška vaše države, u vidu garancije. Ako ne bude blagovremeno obezbeđena garancija iz budžeta za 2013. godinu ovaj posao neće biti pripremljen, neće biti naručena i obezbeđena oprema, pa se neće moći krenuti sa radovima 2014. godine.

Znači li to da će, ako ne bude garancije za kredit vaše EKSIM banke za drugu fazu kineskog aranžmana, projekat Kostolac izgubiti preferencijalni status i da ugovor sa Narodnom Republikom Kinom neće biti realizovan?

I mi i srpska strana (Vlada Srbije) smatramo da je druga faza projekta Kostolac jedna od najprioritetnijih za kineske investicije u Srbiji i ovom regionu. Ali, potrebno je da se što pre prijavite za taj preferencijalni kredit jer postoji opasnost da, ako se ne prijavite na vreme, ne bude slobodna za realizaciju odgovarajuća kvota kredita. Zbog toga, ako se Srbija već odlučila za realizaciju ovog posla, a ne prijavi se na vreme, postoji opasnost da ostanete bez preferencijalnog kredita. A to će biti problem za obe strane, i za Kinu i za Srbiju, kao i za samo preduzeće, jer će biti dovedena u pitanje realizacija ovog kredita.

Kineske kompanije su zainteresovane i za izgradnju trećeg bloka u TE Nikola Tesla B. EPS i konzorcijum kineskih kompanija, koji čine China Environmental Energy Holdings (CEE) i Shenzhen Energy Group (SEC), potpisali su Protokol o realizaciji razvojnih projekata u elektroenergetici Srbije, među kojima je na prvom mestu ovaj termoblok i otvaranje kopa Radljevo. Iz naše vlade, međutim, sada stižu najave da će se taj posao realizovati sa nemačkom firmom RWE. Kako to komentarišete?

Naš konzorcijum je već više meseci, možda i godina, angažovan na ovom projektu. Već intenzivno rade na studiji izvodljivosti. Pre mesec dana smo dobili dodatne informacije da i nemačka firma hoće ovaj posao. Mi, naravno, nemamo ništa protiv da i oni budu angažovani za taj posao. Ali, za svaki slučaj, ako je moguća saradnja najbolje je da to uradimo zajedno. A, ako ne, nek svako radi svoj posao, nek posao dobije ko je sposobniji i ko je brži.

Mislite, ko ima više novca?

Ne, to nije samo vezano sa novcem.

Ali, u Evropi je kriza a RWE ima i problem zbog zatvaranja nuklearki.

To je tendencija. U Nemačkoj će gasiti i termoelektrane. Kod njih je tendencija izgradnja što više obnovljvih izvora energije. Ovde u Srbiji je potrebno, i ima još potencijala, izgraditi još termokapaciteta. Treba zato da ih izgradimo što pre.

A koliko je nama poznato, RWE je pominjan i ranije kao firma koja će graditi TENT B3. Nemamo ništa protiv. Ali, nadamo se da će vaša Vlada u konkurenciji odabrati onog ko nudi najbolju ponudu. Da će Ministarstvo za energetiku i Elektroprivreda Srbije odabrati najpovoljnijeg partnera.

Termoelektrane su samo deo energetskih projekata za koje su zainteresovane kineske firme. Baš je ministarka Mihajlović najavila da će se vrlo brzo sa zainteresovanim kineskim kompanijama razgovarati o izgradnji reverzibilne hidroelektrane Đerdapu 3.

Da, sa naše strane imamo dve – tri firme koje su zainteresovane za Đerdap 3. Ali, ni mi u ambasadi ni naše firme, nemamo direktne kontakte sa Elektroprivredom Srbije oko Đerdapa 3. Trebalo bi, svakako, da nađemo zajednički jezik i sa Ministarstvom za energetiku i sa EPS-om, pa čak i sa EPS-ovom firmom HE Đerdap, da se na najbolji način dogovorimo oko realizacije ovog projekta.

Izgradnja HE Đerdap 3, čiji je predviđeni kapacitet 2.400 megavata instalisane snage je skup projekat. Srpska strana je najavljivala da bi u ovom poslu moglo da učestvuje ne samo više kompanija već i nekoliko država. Da li bi kinese firme sarađivale sa drugima, sa nemačkim kompanijama, na primer?

Koliko je meni poznato, naše firme su spremne da učestvuju u zajedničkim poslovima sa evropskim kompanijama. Đerdap 3 je projekat vredan četiri do pet milijardi evra. To je veliki posao. Realno je da više firmi rade zajedno. Mi u ambasadi smatramo da bi to mogle zajedno da grade kineske i nemačke kompanije.

Ima analitičara koji tvrde da se zapadne firme plaše konkurencije kineskih, i da sve čine kako bi obezbedili političku podršku svojih zemalja da se u Evropi onemogući konkurenciji iz Kine. Kako to komentarišete?

Zapadne firme imaju kvalitetne tehnologije. Sposobni su za odgovarajuće poslove i zauzimaju određene pozicije. I mi smo raspoloženi da u Srbiji nešto izgradimo i da tako pokažemo kvalitet i koliko je to dobro za Srbiju i srpska preduzeća, a ne samo za kineske firme. Ako mi nešto kvalitetno izgradimo, jeftinije od zapadnoevropskih firmi, to je bolje i za vašu zemlju.

Kako ocenjujte saradnju sa Vladom Srbije po pitanju infrastrukturnih i drugih projekata?

Imamo dobru saradnju sa Vladom i sa resornim ministarstvima. Sa ministarstvima za privredu i finansije, za urbanizam i građevinu, za regionalni razvoj i lokalnu samoupravu skoro svaki dan imamo kontakte. Dogovaramo se na koji način da se ubrzaju poslovi. Već su skoro dogovorena tri velika projekta. Pored druge faze Kostolca reč je i o izgradnji koridora 11. Ti pregovori su u završnoj fazi, a razgovaramo i o javno – privatnom partnerstvu. Jedna od najvećih kineskih kompanija, Čajna šandong internešenel zainteresovana je, uz povoljan kineski državni kredit, za izgradnju Koridora 11 (deonice od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga), za regionalni autoput Pojate-Preljina, koji treba da spoji Koridor 10 i 11, kao i za koncesionu gradnju autoputa od Beograda do Obrenovca. To bi bio viši oblik saradnje, za koji su zainteresovane i kineska i srpska strana.

Kako bi, konkretno, izgledao finansijski deo ovih aranžmana?

Neki od ovih projekata realizovali bi se putem kredita, a neki kroz javno – privatno partnerstvo. O detaljima se svakodnevno pregovara. Verujem da ćemo vrlo brzo imati konačne rezultate.

Koliko je, zapravo, Kina spremna da ulaže u Srbiju?

Tu nema ograničenja. Potrebno je samo da izaberete odgovarajuće partnere i da ponudite odgovarajuće projekte. Naša preduzeća, kao ni naša vlada, nemaju ograničenja. Čak urgiramo da se to radi što brže.

Na potezu su vaša vlada i vaša preduzeća. Da se dogovorimo, što pre, oko konkretnog ugovora za realizaciju i da se odvoje sredstva u vašem budžetu, koja bi bila garancije za te investicije.

Da, ali, Srbija je u finansijskoj krizi i ima problem da obezbedi neophodna sredstva za budžet. Postoji li neki drugi model finansiranja?

Koliko je meni poznato, za te najvažnije energetske i infrastrukturne projekte već postoje obezbeđena sredstva u budžetu, za garancije. Ostalo je samo da se dogovorimo, konkretno, kada da se počne. To sve zavisi od vaših preduzeća i vaše vlade.

Da, model je da po ugovaranju projekta i potpisivanju komercijalnog ugovora vaša Vlada daje budžetsku podršku i obezbeđivanje državne garancije za kredit. A dogovoreno je, inače, maksimalno angažovanje srpskih firmi u realizaciji ovih poslova. Čekamo da Ministarstvo za urbanizam i građevinarstvo i vaša vlada donesu odluku o izboru partnera za izgradnju deonica autoputeva na koridoru 11 i za taj deo koji će se finansirati kroz javno- privatno partnerstvo.

U Srbiji su angažovane i vaše kompanije u sektoru telekomunikacija. Ima li tu novih projekata?

U toku su pregovori Železnica Srbije oko angažovanja naših kompanija, konkretno firme CMEC i naših telekomunikacionih kompanija na izradi signalizacije.

Koje oblast su još zanimljive kineskim firmama u Srbiji?

Ako se uspešno realizuju ovi započeti poslovi sigurno je da će biti još više interesovanja i unapređivanja oblika saradnje.

Izvor: www.balkanmagazin.net

Photo:Džu Linagi