Uvoz iz Kine
email adresa

pon-pet 09h-17h(Kinesko vreme)
Tel/WeChat +86-15208965341

pon-pet 09h-17h(Srednjeevropsko vreme)
Tel/Viber +381-642280245

Kinezi lažiraju svoj BDP, na manje

Kineski bruto domaći proizvod (BDP) bio je još prošle godine veći od američkog, tvrdi saradnik Patersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju Arvind Subramanian. U analizi objavljenoj na internet sajtu Instituta, on navodi da je Kina lani ostvarila BDP od 14,8 biliona (hiljada milijardi) dolara, računato pre
Kinezi lažiraju svoj BDP, na manje
Gabriel Grupa agent za pronalaženje i slanje robe iz Kine.

Kineski bruto domaći proizvod (BDP) bio je još prošle godine veći od američkog, tvrdi saradnik Patersonovog instituta za međunarodnu ekonomiju Arvind Subramanian.

U analizi objavljenoj na internet sajtu Instituta, on navodi da je Kina lani ostvarila BDP od 14,8 biliona (hiljada milijardi) dolara, računato prema indeksu kupovne snage, dok je isti pokazatelj za SAD u 2010. bio nešto niži - 14,6 biliona dolara.

Najnovije procene stručnjaka Međunarodnog monetarnog fonda pokazuju, međutim, da je prošlogodišnji BDP u SAD, meren na osnovu tržišne vrednosti američke valute, bio vredan 14,6 biliona dolara, prema 5,7 biliona u Kini.

Računice MMF pokazuju, osim toga, da ako se primeni obračun na osnovu indeksa kupovne snage tada prošlogodišnji kineski BDP premašuje sumu od 10 biliona dolara, što je ipak osetno manje od sume koju navodi Subramanian.

Većina ekonomista smatra da je računanje vrednosti BDP na osnovu indeksa kupovne snage "sporna stvar", jer je za tako nešto potrebno sabrati cene unutar jedne zemlje za prilično širok broj proizvoda, a potom pravilno uporediti njihov kvalitet sa istim proizvodima u drugim zemljama.

Potpuno tačno sastavljanje korpe proizvoda na osnovu koje se meri kupovna snaga je, kako upozoravaju međunarodni ekonomisti, "posebna nauka", pa i zbog toga istraživanja na toj osnovi treba uzimati "s rezervom".

Zanimljivo je, povodom rasprave o stvarnoj vrednosti kineskog BDP-a predviđanje londonskog "Ekonomista" koji se u izvođenju svoje računice takođe služi tržišnim kursom američke valute .

Računica koju je izvelo glasilo britanske poslovne elite ukazuju da će Kina postati ekonomska sila broj jedan u svetu, ali tek u 2019. godini.

Grupa američkih ekonomista je pre dve godine sačinila analizu u kojoj navode da će Kina „sigurno“ do kraja treće decenije ovog veka postati "ekonomski lider sveta".

Japan je polovinom prošle godine zvanično priznao da ga je Kina premašila po ekonomskoj snazi i potisnula na treće mesto među ekonomski najrazvijenijim državama sveta.

Subramanian navodi, u svojoj najnovijoj analizi, da Kina "namerno umanje vrednost svog BDP-a" zbog tri osnovna razloga.

Kao prvo, prikazivanjem nižeg od realno ostvarenog rasta, Kina i dalje može da demonstrira celom svetu visok tempo rasta svoje ekonomije, što ima važan psihološki uticaj, a ukazuje i na sposobnost rukovodstva u Pekingu, tvrdi ekspert Patersonovog instituta.

Drugi razlog koji nagoni Kinu da "iskrivljuje" vrednost svog BDP-a naniže Subramanian vidi u tome što se na taj način bitno smanjuju i obaveze Pekinga prema raznim međunarodnim finansijskim organizacijama, uključujući MMF i Svetsku banku.

Kina je zainteresovana da snižava vrednost svog BDP-a i zbog toga što bi, u slučaju da primenjuje metod indeksa kupovne snage, imala još potcenjeniji kurs svoje valute juana i to bi dodatno pojačalo trvenja sa SAD i drugim velikim trgovinskim partnerima.

Vašington već godinama zahteva od Pekinga da revalvira juan za 40 odsto, za koliko se smatra da je kineska valuta potcenjena u odnosu na dolar, što Kini, prema oceni administracije SAD, daje "nefer trgovačku prednost".

Rasprava o stvarnoj vrednosti kineskog BDP-a u SAD, ali i šire na Zapadu, ponovo je dobila maha svega nekoliko dana uoči posete kineskog predsednika Hu Đintaoa Vašingtonu, od 18. do 21. januara.

Najistaknutiji kineski funkcioneri već su najavili da će prilikom Huove posete biti zaključeni veliki poslovi sa brojnim američkim kompanijama.

U Vašingtonu je, međutim, tokom protekle tri godine, od kada traje žestoka ekonomska kriza u prvoj ekonomiji sveta, značajno ojačao antikineski lobi koji uporno traži da se „trgovinska ekspanzija Pekinga u SAD ograniči kvotama i visokim carinama“.

Američki kritičari „slobodne trgovine“ sa Kinom ističu da je, bez preduzimanja „efikasnih mera zaštite", nemoguće osetnije smanjiti sadašnji ogroman trgovinski deficit u razmeni sa najmnogoljudnijom zemljom sveta, koji je tokom proteklih nekoliko godina varirao u rasponu od 150 do 200 milijardi dolara.

Izvor:(Tanjug)