Uvoz iz Kine
email adresa

pon-pet 09h-17h(Kinesko vreme)
Tel/WeChat +86-15208965341

pon-pet 09h-17h(Srednjeevropsko vreme)
Tel/Viber +381-642280245

Kinezi kopiraju srpske šerpe i šoljice, pale prve tužbe

Kompanija “Štraus Adrijatik“ tužila je dva preduzetnika Kineza zbog toga što su prodavali 15 šoljica sa krivotvorenim žigom “donkafe”. I posuđe kompanije “Metalac” kopirali su pojedini kineski proizvođači i prodavali ga na tržištu BiH i Makedonije, a ova kompanija uputila im je upozorenje zbog t
Kinezi kopiraju srpske šerpe i šoljice, pale prve tužbe
Gabriel Grupa agent za pronalaženje i slanje robe iz Kine.

Kompanija “Štraus Adrijatik“ tužila je dva preduzetnika Kineza zbog toga što su prodavali 15 šoljica sa krivotvorenim žigom “donkafe”. I posuđe kompanije “Metalac” kopirali su pojedini kineski proizvođači i prodavali ga na tržištu BiH i Makedonije, a ova kompanija uputila im je upozorenje zbog toga.

- Šoljice koristimo isključivo u promotivne svrhe, sa poklon paketima uz 400 grama kafe, pa je zato šteta koja nam je naneta daleko veća od vrednosti šoljica. Broj oduzetih šoljica iz maloprodaja varira od svega par komada, dok je od pojedinih trgovaca i uvoznika oduzeto i više od 100.000 šoljica tokom prethodnih godina - kažu za “Blic” u “Štraus Adrijatiku”.


Nenad Milovanović, advokat kancelarije JMS i zastupnik “Štrausa” u takvim sporovima, tvrdi da nije cilj da se nekome zapleni nekoliko šoljica, već da se drugi potencijalni falsifikatori odvrate od pokušaja.


Vlasnik “Metalca” Petrašin Jakovljević kaže da je i njihovo posuđe takođe bilo na meti falsifikatora.


- Pojedini kineski proizvođači kopirali su naše posuđe koje je na tržištu najbolje prolazilo. Tu robu su prodavali u Bosni i u Makedoniji. Tada nikoga nismo tužili, jer nismo štitili svoj znak. Od kad smo pravno zaštitili žig, obavestili smo ih da to više ne rade - priča Jakovljević.

On smatra da je u takvim slučajevima potrebno preduzimati pravne mere, jer ako bi država bila rigidnija i falsifikatori bi imali drugačiji pristup.


U Srbiji su “žrtve” kopiranja mahom skupi parfemi, alkoholna pića, sportska oprema, duvanski proizvodi, posuđe, USB memorija...

Međutim, ako Srbija pretenduje na to da uđe u EU, moraće da podigne nivo zaštite intelektualne svojine. Od 35 poglavlja o kojima zemlje pregovaraju prilikom priključenja u EU, intelektualna svojina je na sedmom mestu.


- Srbija se još prelaznim sporazumom obavezala da u roku od pet godina dostigne nivo zaštite intelektualne, industrijske i komercijalne svojine koji je sličan nivou u EU. Pošto smo otpočeli primenu sporazuma tek 2009, rok ističe 31. decembra 2013 - objašnjava za “Blic” Zoran Sretić iz Kancelarije za evropske integracije.

Srbija se serijom zakona usvojenih 2009. i 2011. u značajnoj meri usaglasila sa propisima EU. Sada još nedostaje bolje sprovođenje tih zakona i efikasnija sudska zaštita.


- Kaznene mere su na papiru adekvatne. Međutim, maksimalne kazne se retko izriču, čime se stimulišu počinioci da nastave. Šteta koja zbog toga nastaje je za privredu Srbije ogromna. Ako bi se samo softverska piraterija smanjila za 10 odsto, prihod u budžetu bi bio veći za 29 miliona dolara godišnje, što bi otvorilo od 10.000 do 15.000 radnih mesta - kažu u Odboru za zaštitu prava intelektualne svojine u Američkoj privrednoj komori.

Izvor:blic.rs