Uvoz iz Kine

[email protected]

pon-pet 09h-17h(Kinesko vreme)
Tel/WeChat +86-15208965341

pon-pet 09h-17h(Srednjeevropsko vreme)
Tel/Viber +381-642280245

Kineske moderne tehnologije na srpskim prugama

Kineske moderne tehnologije na srpskim prugama


Železnice Srbije zainteresovane su da u procesu modernizacije infrastrukturnih kapaciteta uvode nove sisteme i tehnologije, posebno kada je reč o telekomunikacijama, kao izuzetno značajnom delu za pouzdanost ovog saobraćajnog sistema, saopštile su srpske železnice 20. marta ove godine. Savremena kineska tehnol

Železnice Srbije zainteresovane su da u procesu modernizacije infrastrukturnih kapaciteta uvode nove sisteme i tehnologije, posebno kada je reč o telekomunikacijama, kao izuzetno značajnom delu za pouzdanost ovog saobraćajnog sistema, saopštile su srpske železnice 20. marta ove godine.

Savremena kineska tehnologija na srpskim prugama mogla bi se uspešno primeniti u modernizaciji telekomunikacione mreže na pruzi Šid – Niš, kao i u beogradskom železničkom čvoru. Za ovakvu saradnju neophodna je saglasnost i odluka Vlade Republike Srbije, a ukoliko bi se dobile budžetske državne garancije za narednu godinu, realizacija projekata mogla bi da započne već u 2014. godini. Stručne službe srpskih železnice bi već u narednih mesec dana mogle da sprovedu sve aktivnosti, neophodne za uspostavljanje dalje međusobne saradnje.

Ovo je zaključeno u Beogradu, na sastanku koji je generalni direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović održao sa delegacijom kineske multinacionalne kompanije „Huawei Tehnologies", na čelu sa Jack Weiom, predsednikom odbora ove kompanije u Beogradu,koji je istovremeno i predsednik odbora kompanije u Mađarskoj, za čitavu jugoistočnu Evropu.

-„Železnice Srbije" nastoje da stvore dobar poslovni ambijent za sve kompanije koje žele da investiraju u modernizaciju ovog saobraćajnog sistema i u skladu sa tim je i naš interes da saradnja sa ovom, ali i drugim kineskim kompanijama bude što kvalitetnija i obostrano uspešna, - poručio je generalni direktor „Železnica Srbije" Dragoljub Simonović kineskim partnerima i pozvao ih da budu učesnici predstojećih međunarodnih poslovnih aktivnosti srpskih železnica na „Šarganskoj osmici".

Na sastanku je bilo reči o dosadašnjim aktivnostima, kao i o planovima da se u narednom periodu ova saradnja intenzivira, a najavljeni su i razgovori sa predstavnicima kineske Eksim banke o mogućnostima za finansiranje projekata modernizacije srpskih železnica.

Kineska kompanija „Huawei Tehnologies" jedna je od najmoćnijih u domenu savremenih tehnologije, posebno kada je reč o telekomunikacijama. Kompanija je osnovana 1988. godine sa svega dvadesetak zaposlenih, a danas je to multinacionalna korporacija sa preko 150 hiljada radnika, od čega ih je skoro polovina angažovana u Istraživačkom i razvojnom centru.

Godišnji prihod ove kineske kompanije je oko 40 milijardi dolara. „Huawei" je kancelariju u Beogradu otvorio 2005. godine i danas zapošljava osamdesetak radnika, a učestvovali su i u brojnim društveno odgovornim kampanjama i akcijama u Srbiji.

Prva kineska železnička pruga je, slučajno, izgrađena krajem dinastije Ćing. U julu 1876. godine, britanski kolonizatori su u dosluhu sa Amerikancima, posredstvom sedišta britanskog konzorcijuma „Jardin Mateson" u Kini, ne obeveštavajući feudalnu vladu distanije Ćing i pod izgovorom izgradnje "običnog puta'', na kineskoj teritoriji proizvoljno izgradili prvu železničku prugu od Vusonga do Šangaja.

Izgradnja železnice u Kini doživela je spor razvoj od kraja 19. veka do osnivanja NR Kine, ali i u periodu hitne obnove i preliminarnog formiranja železničke mreže u razdoblju od osnivanja NR Kine do početka reforme i otvaranja prema svetu. Do pravog buma razvoja železničkog saobraćaja u Kini došlo je u drugoj godini sprovođenja reforme i otvaranja prema svetu, odnosno u 1979. godini.

Do kraja 1985. godine, ukupna dužina železničke mreže u Kini dostigla je 52.119 kilometara. Posmatrano u istorijskoj vertikali, ukupna dužina železničkih pruga je do kraja 2003. godine, povećana na 73 hiljada kilometara, sa 21,8 hiljada kilometara, koliko je iznosilo uoči osnivanja NR Kine u 1949. godini. Ta dužina je za više od pet decenija povećana za svega 50 hiljada kilometara, a prosečna dužina pruga po glavi stanovnika Kine čak nije bila duža od jedne cigarete.

Kinesko Ministarstvo železnica je, u takvoj situaciji, 2003. godine iznelo generalnu strategiju o ostvarenju skokovitog razvoja kineske železnice.

U januaru 2005. godine, na sastanku Državnog saveta Kine principijelno je usvojen Srednjoročan i Dugoročan program o železničkoj mreži u Kini, u kome je definisano da do 2020. godine, ukupna dužina železničke mreže u zemlji dostigne 100 hiljada kilometara.

Posle šestog kompletnog povećanja brzine kretanja vozova u Kini, obavljenog 18. aprila 2007. godine, dužina pruga, na kojima vozovi kreću prosečnom brzinom većom od 120 kilometara na sat, premašila je 22 hiljada kilometara.

Uporedo sa puštanjem u upotrebu linija Peking – Tianđin, Šiđiadžuang – Taijuan, Vuhan – Guangdžou, Šangaj – Ningbo, Šangaj – Hangdžou, Peking – Šangaj, Peking – Guangdžou, na raznim kineskim prugama kreću sve veći broj brzih i superbrzih vozova sa projektovanim brzinama do 250 km, 300 km, pa i 350 km na sat. Do kraja 2009. godine, po ukupnoj dužini železničke mreže Kina se sa 86,000 kilometara, nalazi na prvom u mestu u Aziji i drugom mestu u svetu.

Izvor: serbian.cri.cn