Uvoz iz Kine
email adresa

09h-17h(Kinesko vreme)
Tel/WeChat +86-15208965341

09h-17h(Srednjeevropsko vreme)
Tel/Viber +381-642280245

Kineske moderne tehnologije na srpskim prugama

Železnice Srbije zainteresovane su da u procesu modernizacije infrastrukturnih kapaciteta uvode nove sisteme i tehnologije, posebno kada je reč o telekomunikacijama, kao izuzetno značajnom delu za pouzdanost ovog saobraćajnog sistema, saopštile su srpske železnice 20. marta ove godine. Savremena kineska tehnol
Kineske moderne tehnologije na srpskim prugama
Gabriel Grupa agent za pronalaženje i slanje robe iz Kine.
Kategorija: Vesti iz arhive

Železnice Srbije zainteresovane su da u procesu modernizacije infrastrukturnih kapaciteta uvode nove sisteme i tehnologije, posebno kada je reč o telekomunikacijama, kao izuzetno značajnom delu za pouzdanost ovog saobraćajnog sistema, saopštile su srpske železnice 20. marta ove godine.

Savremena kineska tehnologija na srpskim prugama mogla bi se uspešno primeniti u modernizaciji telekomunikacione mreže na pruzi Šid – Niš, kao i u beogradskom železničkom čvoru. Za ovakvu saradnju neophodna je saglasnost i odluka Vlade Republike Srbije, a ukoliko bi se dobile budžetske državne garancije za narednu godinu, realizacija projekata mogla bi da započne već u 2014. godini. Stručne službe srpskih železnice bi već u narednih mesec dana mogle da sprovedu sve aktivnosti, neophodne za uspostavljanje dalje međusobne saradnje.

Ovo je zaključeno u Beogradu, na sastanku koji je generalni direktor Železnica Srbije Dragoljub Simonović održao sa delegacijom kineske multinacionalne kompanije „Huawei Tehnologies", na čelu sa Jack Weiom, predsednikom odbora ove kompanije u Beogradu,koji je istovremeno i predsednik odbora kompanije u Mađarskoj, za čitavu jugoistočnu Evropu.

-„Železnice Srbije" nastoje da stvore dobar poslovni ambijent za sve kompanije koje žele da investiraju u modernizaciju ovog saobraćajnog sistema i u skladu sa tim je i naš interes da saradnja sa ovom, ali i drugim kineskim kompanijama bude što kvalitetnija i obostrano uspešna, - poručio je generalni direktor „Železnica Srbije" Dragoljub Simonović kineskim partnerima i pozvao ih da budu učesnici predstojećih međunarodnih poslovnih aktivnosti srpskih železnica na „Šarganskoj osmici".

Na sastanku je bilo reči o dosadašnjim aktivnostima, kao i o planovima da se u narednom periodu ova saradnja intenzivira, a najavljeni su i razgovori sa predstavnicima kineske Eksim banke o mogućnostima za finansiranje projekata modernizacije srpskih železnica.

Kineska kompanija „Huawei Tehnologies" jedna je od najmoćnijih u domenu savremenih tehnologije, posebno kada je reč o telekomunikacijama. Kompanija je osnovana 1988. godine sa svega dvadesetak zaposlenih, a danas je to multinacionalna korporacija sa preko 150 hiljada radnika, od čega ih je skoro polovina angažovana u Istraživačkom i razvojnom centru.

Godišnji prihod ove kineske kompanije je oko 40 milijardi dolara. „Huawei" je kancelariju u Beogradu otvorio 2005. godine i danas zapošljava osamdesetak radnika, a učestvovali su i u brojnim društveno odgovornim kampanjama i akcijama u Srbiji.

Prva kineska železnička pruga je, slučajno, izgrađena krajem dinastije Ćing. U julu 1876. godine, britanski kolonizatori su u dosluhu sa Amerikancima, posredstvom sedišta britanskog konzorcijuma „Jardin Mateson" u Kini, ne obeveštavajući feudalnu vladu distanije Ćing i pod izgovorom izgradnje "običnog puta'', na kineskoj teritoriji proizvoljno izgradili prvu železničku prugu od Vusonga do Šangaja.

Izgradnja železnice u Kini doživela je spor razvoj od kraja 19. veka do osnivanja NR Kine, ali i u periodu hitne obnove i preliminarnog formiranja železničke mreže u razdoblju od osnivanja NR Kine do početka reforme i otvaranja prema svetu. Do pravog buma razvoja železničkog saobraćaja u Kini došlo je u drugoj godini sprovođenja reforme i otvaranja prema svetu, odnosno u 1979. godini.

Do kraja 1985. godine, ukupna dužina železničke mreže u Kini dostigla je 52.119 kilometara. Posmatrano u istorijskoj vertikali, ukupna dužina železničkih pruga je do kraja 2003. godine, povećana na 73 hiljada kilometara, sa 21,8 hiljada kilometara, koliko je iznosilo uoči osnivanja NR Kine u 1949. godini. Ta dužina je za više od pet decenija povećana za svega 50 hiljada kilometara, a prosečna dužina pruga po glavi stanovnika Kine čak nije bila duža od jedne cigarete.

Kinesko Ministarstvo železnica je, u takvoj situaciji, 2003. godine iznelo generalnu strategiju o ostvarenju skokovitog razvoja kineske železnice.

U januaru 2005. godine, na sastanku Državnog saveta Kine principijelno je usvojen Srednjoročan i Dugoročan program o železničkoj mreži u Kini, u kome je definisano da do 2020. godine, ukupna dužina železničke mreže u zemlji dostigne 100 hiljada kilometara.

Posle šestog kompletnog povećanja brzine kretanja vozova u Kini, obavljenog 18. aprila 2007. godine, dužina pruga, na kojima vozovi kreću prosečnom brzinom većom od 120 kilometara na sat, premašila je 22 hiljada kilometara.

Uporedo sa puštanjem u upotrebu linija Peking – Tianđin, Šiđiadžuang – Taijuan, Vuhan – Guangdžou, Šangaj – Ningbo, Šangaj – Hangdžou, Peking – Šangaj, Peking – Guangdžou, na raznim kineskim prugama kreću sve veći broj brzih i superbrzih vozova sa projektovanim brzinama do 250 km, 300 km, pa i 350 km na sat. Do kraja 2009. godine, po ukupnoj dužini železničke mreže Kina se sa 86,000 kilometara, nalazi na prvom u mestu u Aziji i drugom mestu u svetu.

Izvor: serbian.cri.cn