Uvoz iz Kine
email adresa

pon-pet 09h-17h(Kinesko vreme)
Tel/WeChat +86-15208965341

pon-pet 09h-17h(Srednjeevropsko vreme)
Tel/Viber +381-642280245

Kina zainteresovana za kanal Dunav – Velika Morava – Egej?

Prošle nedelje, novosadski Dnevnik objavio je izjavu srpskog ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije, prof. dr Milana Bačevića, da bi planska dokumentacija kanala Dunav – Velika Morava – Vardar – Egejskomore mogla da bude kompletirana do sredine sledeće godine, kao i da su za ov
Kina zainteresovana za kanal Dunav – Velika Morava – Egej?
Gabriel Grupa agent za pronalaženje i slanje robe iz Kine.

Prošle nedelje, novosadski Dnevnik objavio je izjavu srpskog ministra prirodnih resursa, rudarstva i prostornog planiranja Srbije, prof. dr Milana Bačevića, da bi planska dokumentacija kanala Dunav – Velika Morava – Vardar – Egejskomore mogla da bude kompletirana do sredine sledeće godine, kao i da su za ovaj projekat, pored Srbije, zainteresovane NR Kina, Ruska Federacija, nemačka, Grčka i Makedonija.

Prema Bačevićevim rečima, postoji veliko interesovanje stranih investitora za izgradnju novog plovnog puta, dužine 655 kilometara, koji bi išao najvećim svojim delom tokovima Velike Morave, a bočni kanali protezali bi se do Kraljeva, Niša i Skoplja.

Neke računice pokazuju da bi se kanal gradio oko 12 godina i koštao oko osam milijardi evra, a zaposlio oko 30.000 radnika.

Dnevnik piše da, s obzirom na to da se o uspostavljanju rečnog puta Dunav – Morava – Vardar – Egejsko more priča već 100 godina, nejasno je kako se nije realizovao u bolja ekonomska vremena, ali ističe njegovu važnost i korist koju bi Srbija i Balkan imali od njega.

Početkom svetske krize u Srbiji se razmišljalo o tome da bi izgradnja tog kanala mogla biti srpski nju-dil, sličan onome predsednika Ruzvelta u dolini reke Tenesi od 1933. do 1935, kada je zaustavljena kriza ne samo u Americi nego i čitavom svetu.

Prof. dr Nenad Mileusnić, član Odbora SANU za ekonomske nauke, izjavio je da bi novi plovni put građanima Srbije obezbedio nacionalni dohodak veći od dohotka gotovo svih država u regionu. On tvrdi da bi efekat od eksploatacije kanala doneo više od 9.000 dolara društvenog proizvoda po glavi stanovnika. Kao moguće načine finansiranja spominje donacije, kredite i koncesije, za koje smatra da su najnepovoljnija varijanta.

Podaci govore da je prvi projekat izgradnje tog kanala u Srbiji javnosti predočen još 1904, a izradio ga je profesor Univerziteta u Beogradu Nikola Stamenković. Posle toga je 1961. urađen drugi projekat, zatim treći od 1973. do 1980, međutim, ali ni tada nije realizovan.

O njemu je bilo reči i devedesetih godina, a poslednji put projekat se našao među građaniam Srbije tokom predsedničkih izbora, kada ga je aktuelizovao sadašnji predsednik Srbije Tomislav Nikolić.

Hoće i nova kombinacija zemalja biti uspešna, pokazaće godine pred nama?

Izvor: serbian.cri.cn