Uvoz iz Kine
email adresa

09h-17h(Kinesko vreme)
Tel/WeChat +86-15208965341

09h-17h(Srednjeevropsko vreme)
Tel/Viber +381-642280245

Kina upućuje izazov programu međunarodne kosmičke stanice

Kina je jedina velika država koja ne učestvuje u programu MKS. Ali ove godine izgleda da Kina namerava da joj uputi ozbiljan izazov: na leto tri kosmonauta će poleteti da uređuju kineskih orbitalni Nebeski dvorac. Poklopac ovog dvorca bio je prvi put otvoren u junu 2012. godine. Tada je Kina prvi put u istoriji i
Kina upućuje izazov programu međunarodne kosmičke stanice
Gabriel Grupa agent za pronalaženje i slanje robe iz Kine.
Kategorija: Vesti iz arhive

Kina je jedina velika država koja ne učestvuje u programu MKS. Ali ove godine izgleda da Kina namerava da joj uputi ozbiljan izazov: na leto tri kosmonauta će poleteti da uređuju kineskih orbitalni Nebeski dvorac. Poklopac ovog dvorca bio je prvi put otvoren u junu 2012. godine. Tada je Kina prvi put u istoriji izvšila spajanje pilotiranog broda s drugim kosmičkim objektom. U trojci pionira bila je i kineska astronautkinja Li Jang.

Uspeh drugog spajanja pilotiranog broda sa orbitalnim modulom znači će da je Kina formirala svoj nezavisni kosmički transportni sitem. Prvi korak na tom putu je učinila 2003. godine, kada je poslala čoveka u orbitu,a 2008. godine izvela prvi izlazak čoveka u otvoreni kosmos.

zašto Kina decenijama kasnije ide u kosmos istim putem kao svojevremeno SSSR i SAD? Rukovodilac Centra za politička istraživanja i prognoze Andrej Vinogradov naveo je bar tri razloga:

Jedan od prioriteta je status zemlje. Imati pilotirani program znači prestiž. Kina zaista pretenduje na jedno od vodećih mesta u svetu, između ostalog u nauci i tehnici. Zato je za nju i u međunarodom i unutrašnjem planu pilotirana kosmonautika simbol. to je i fundamentalna nauka koja zahteva značajne investicije. Ona daje ne odmah, ali daje mnogo. Zato one tehnologije koje se razrađuju za kosmos neizbežno se primenjuju kako u civilnoj, tako i u vojnoj tehnici.

Prilikom osvajanja kosmosa Kina se oslanjala na sopstvene razrade. Međtuim u pilotiranoj kosmonautici oni su koristili modernizovane ruske tehnologije: siteme za osiguranje života i tehnologije pravljenja skafandara. Njih je Rusija prodala Kin odmah posle raspada SSSR. Eksperti vide sličnost između kineskih brodova i sovjetske sabraće iz porodice Sojuz. Kineski analozi ipak su snažniji i imaju veću sposobnost manevrisanja. Naučnici takođe ističu da se kineski Nebeski dvorac kosmički modul Tjangun-1 malo razlikuje od sovjetske stanice Saljut.

Kineski planovi za sada ponavljaju sovjetske. Zadatak je formiranje modulske orbitalne stanice, pri tome malo manje od ruskog Mira. Kina razvija svoju pilotiranu kosmonautiku autonomno od Rusije. SAD, EU, Kanade i Japana. Niz eksperata smatra da je to iz političkih motiva. Andrej Vinogradov je drugog mišljenja:

Kina za sada nema šta da pokaže. Ako Kina počne neke velike zajedničke programe, svi će svahtiti realni nivo kineske kosmonautike. Sve što se dešava danas je ponavljanje svojetskih pilotiranih programa, koji su se realizovali pre nekoliko decenija. Kinezi treba da nagomilaju sopstveno iskustvo kako bi predstavljali ozbiljan interes za stručnjake.

U svakom slučaju orbitalna grupacija Kine po broju kosmičkih uređaja već se izjednačila sa ruskom. Po rokovima aktivnog rada satelita Kina je značajno premašila Rusiju. 2010. godine Kina je prvi put u istoriji kosmonautike dostigla SAD po broju lansiranja. Tada su obe zemlje izvele po 15 uspešnih kosmičkih startova. Pri tome kineske rakete su izbacile u orbitu 20 satelita, američke 35.

Kina se rastućom brzinom probija u kosmos. 2013. godine ona namerva da izbaci u orbitu 20 kosmičkih uređaja. U slučaju uspeha preteći će Rusiju i SAD po tom pokazatelju. Eksperti skreću pažnju na to da otprilike tri četvrti satelita direktno ili indirekto biće korišćeni u vojne svrhe.

Izvor: serbian.ruvr.ru