Uvoz iz Kine
email adresa

pon-pet 09h-17h(Kinesko vreme)
Tel/WeChat +86-15208965341

pon-pet 09h-17h(Srednjeevropsko vreme)
Tel/Viber +381-642280245

Da li će Kina da spasi evro?

Evropa je najvažniji trgovinski partner Kine. Četvrtinu kineskih deviznih rezervi čine obveznice evropskih država. To je dovoljan razlog za Peking da priskoči u pomoć. Ili možda i nije? „To je bila velika sramota. Kina je i dalje siromašna zemlja. Iako raspolaže velikim deviznim rezervama, ima deset puta
Da li će Kina da spasi evro?
Gabriel Grupa agent za pronalaženje i slanje robe iz Kine.

Evropa je najvažniji trgovinski partner Kine. Četvrtinu kineskih deviznih rezervi čine obveznice evropskih država. To je dovoljan razlog za Peking da priskoči u pomoć. Ili možda i nije?

To je bila velika sramota. Kina je i dalje siromašna zemlja. Iako raspolaže velikim deviznim rezervama, ima deset puta manje prihode po glavi stanovnika nego Francuska“. Tim rečima je britanski finansijski stručnjak Dejvid Marš za Dojče vele prokomentarisao posetu tadašnjeg francuskog predsednika Nikole Sarkozija Pekingu u oktobru 2011. godine. I zaista, Sarkozi je računao na ogromne kineske devizne rezerve, koje iznose više od tri biliona američkih dolara. Osim toga, ta zemlja iz godine u godinu beleži veliki privredni rast.

Uprkos tome, bilo bi naivno poverovati da Kina može da odigra ulogu spasioca evrozone. Kineski ekonomski stručnjak Mao Ženhua kaže da je njegova zemlja, doduše, iz diplomatskih razloga kupovala obveznice evropskih država, ali istovremeno ističe: „Neke zemlje su opterećene velikim rizicima i ulagači ih izbegavaju. Jasno je da smo i mi uzdržani. Nismo mi bolji, i nemamo mi više sreće od drugih.“ I dok je Evropa bila nezadovoljna jer Kinezi nisu masovno kupovali španske i italijanske državne obveznice, vlada u Pekingu bila je razočarana time što evropska monetarna unija nije u stanju da reši svoju dužničku krizu. Evrozoni potrebne reforme

Mao Ženhua smatra da je razlog za loš krizni menadžment greška u samoj konstrukciji evra, odnosno u činjenici da su fiskalna i monetarna politika odvojene. Kod svake krize države-članice moraju da se obraćaju Evropskoj centralnoj banci, a njoj je, za donošenje odluka, potrebno mnogo vremena i saglasnost drugih članica. „Zato bi bilo dobro kada bi reforme išle u smeru osnivanja saveza-država u kojem bi postojala koordinisana fiskalna politika“, smatra kineski ekonomista.

Međutim, Evropa je od toga još uvek udaljena kilometrima. To znači da će evrozona i dalje morati da živi sa svim svojim finansijskim šokovima i potresima, kaže Mao Ženhua i dodaje da zbog toga pati i kineska ekonomija: „Evrozona je bila veliko tržište za kineske proizvode i važan izvor direktnih investicija u Kini. Ni jedno ni drugo više ne funkcioniše onako dobro kao nekada. Osim toga, padaju i prinosi od evropskih državnih obveznica.“

Kina je oprezna

To nisu jedini razlozi za želju Kineza da se evrozona stabilizuje. Oni žele jak evro kao protivtežu dolaru, objašnjava Mao Ženhua: „S kineske tačke gledišta, za stabilnu svetsku ekonomiju potrebna je stabilna evrozona. To ograničava dominaciju dolara.“ Evro je dobra alternativa za dolar i kod deviznih rezervi. Tako je Kina mogla da diverzifikuje rizike i osigura svoju imovinu.

Kao i većina njegovih kineskih kolega, i Mao se izjašnjava protiv izlaska Grčke iz evrozone: „To bi bio opasan korak jer ko bi mogao da bude sledeći? Kako se isključuje jedna članica iz evrozone? Sve to nije jasno.“ Zato bi za njega takva evrozona, sa manje članica, bila isto što i raspad monetarne unije. Uprkos zabrinutosti za budućnost evrozone, pomoć Pekinga nije sama po sebi razumljiva jer sve dok je budućnost zajedničke valute bude neizvesna, podrška Kine biće samo verbalna ili će se ograničiti na posrednu, preko Međunarodnog monetarnog fonda, predviđa kineski ekonomski stručnjak.

Izvor: dw.de