Uvoz iz Kine

Na jednom mestu, agenti poreklom iz Srbije, Hrvatske i Makedonije a koji danas žive i rade u Kini za Vas pronalaze i šalju robu

Kreiraj porudžbinu

Kine je četvrta po veličini zemalja u svetu sa površinom preko 9,6 miliona km², kao i najmnogoljudnija zemlja sveta sa oko 1,3 milijarde stanovnika, što je oko 20% od ukupnog broja stanovnika na svetu. NR Kina ima obalu od 14.500 km i graniči se sa (smer kazaljke sata, od istoka ka severu) Vijetnamom, Laosom, Mjanmarom, Indijom, Butanom, Nepalom, Pakistanom, Avganistanom, Tadžikistanom, Kirgizijom, Kazahstanom, Rusijom, Mongolijom i Severnom Korejom. Glavni grad je Peking. Kina ima stalno mesto u savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kina je druga najveća ekonomija sveta, kao i najveći uvoznik i izvoznik roba i usluga. Zbog velikog razvoja i rasta troškova vojske, kao i sve većeg povećanja broja stanovnika, na Narodnu Republiku Kinu se gleda kao na buduću supersilu sveta.

Administrativna podela

Narodna Republika Kina ima suverenitet nad dvadeset i dve pokrajine, dok Tajvan smatra svojom dvadeset i trećom pokrajinom. Tu su još i pet autonomnih oblasti, četiri regiona i dve specijalne administrativne regije koje uživaju veliku autonomiju. Dvadeset dve pokrajine, pet autonomija i četiri regiona nazivaju se još i kontinentalnom Kinom, sa izuzetkom Hong Konga i Makaua.

Provincije

  • Anhui
  • Gansu
  • Guidžou
  • Đangsi
  • Đangsu
  • Đilin
  • Junan
  • Guandung
  • Ćinghai
  • Ljaoning
  • Sečuan
  • Tajvan*
  • Fuđien
  • Hainan
  • Henan
  • Hebei
  • Heilungđang
  • Hubei
  • Hunan
  • Džeđang
  • Šansi
  • Šensi
  • Šandung

*Tajvan je suverena provincija Kine koja se nalazi pod upravom Republike Kine.

Autonomne pokrajine

  • Guangsi
  • Unutrašnja Mongolija
  • Ningsja
  • Sinkjang
  • Tibet

Regioni

  • Peking
  • Čungćing
  • Šangaj
  • Tjencin

Specijalne administrativne regije

  • Hong Kong
  • Makao

Reljef

 

Teritorija Kine obuhvata ranovrsne tipove reljefa. Više od 2/3 zemlje zauzimaju planinski lanaci, brda i visoravni, pustinje i polupustinje. Na istoku, uz obale Žutog i Istočnokineskog mora, nalazi se prostrana i gusto naseljena aluvijalna ravan u kojoj živi oko 90% stanovništva. Ove oblasti su u ozbiljnim ekološkim uslovima, što je rezultat duge i intenzivne poljoprivredne i zagađenja životne sredine.Na severu se nalazi Mongolska visoravan. Južnom Kinom dominiraju brda i niski planinski venci. Na zapadu se prostiru visoki planinski lanci, od kojih su najvažniji Himalaji, sa najvišom tačke Kine na istočnoj strani Mont Everesta, dok se visoke visoravni pojavljuju između sušnijih predela kao što su pustinje Taklamakan i Gobi.

Vode

U Kini postoji mnoge reka čija je ukupna dužina je 220.000 km. Reke Kine čine unutrašnje i spoljašnje sisteme. Spoljašnje reke, među kojima su Jangcekjang, Hoangho, Heilungđang, Biserna reka, Mekong, Nujiang i Jalutsangpo se ulivaju u Tihi, Indijski i Severni ledeni okean, a njihov sliv pokriva oko 64% države. Unutrašnje reke pokrivaju oko 36% zemlje, čiji broj je mali, nalaze se daleko jedna od druge. One se ulivaju u jezera u unutrašnjim oblastima ili se gube u pustinjama i slanim močvarama.U Kini se nalazi mnogo jezera, ukupne površine oko 80.000 km². Postoje i oko hiljadu veštačkih jezera. Jezera u Kini se takođe, mogu podeliti na spoljašnja i unutrašnja. Da izvan uglavnom bogata akvaproduktami slatkovodnih jezera kao što su Pojang, Dongting i Tajhu. Unutrašnjosti obuhvataju slana jezera, od kojih je najveća - jezero Kinghaj. Mnoga jezera u unutrašnjosti su suva, kao što su jezera Lob Nor.

Klima

Klima Kine je veoma raznolika - od suptropske na jugu do umerene na severu. Na obali vreme određuju monsuni, koji se javljaju zbog različitih apsorpcione moći zemljišta i okeana. Sezonsko kretanje vazduha i prateći vetar donose velike količine vlage leti i relativno suve zime. Dolazak i trajanje monsuna u velikoj meri određuju broj i raspodelu padavina u zemlji. Ogromna razlika u širini, dužini i visini Kine za posledicu ima različite temperature i vremenske režime, uprkos činjenici da najveći deo zemlje leži u oblasti umerene klime.Najsevernija kineska pokrajina Heilungđang nalazi se u oblasti umerene klime, a južno ostrvo Hajnan u tropima. Temperatura razlike između ove dve regije tokom zimskih meseci je velika, ali je u leto razlika se smanjuje. U severnom delu Heilungđanga temperatura u januaru može pasti i do -30 °C, prosečna temperatura - oko 0 °C. Prosečna temperatura u julu ove oblasti je 20 °C. U južnim delovima pokrajine Guangdung prosečna temperatura se kreće od 10 °C u januaru do 28 °C u julu.Padavine variraju čak i više od temperaturu. Na južnim padinama Kinling padaju velike količine kiše, najviše za vreme letnjih monsuna. Severno i zapadno od planine verovatnoća padavina se smanjuje. Severnozapadna oblast zemlje je veoma suva, sa pustinjama (Taklamakan, Gobi, Ordos) i gotovo bez padavina.Južne i istočne oblasti Kine često (oko 5 puta godišnje) stradaju od razornih tajfuna i poplava, monsuna, cunamija i suše. Veliki problem predstavljanja širenje pustinja, posebno pustinje Gobi. Iako su zaštitni pojasevi šuma sađeni još od 1970ih smanjili učestanost peščanih oluja, duže suše i loše poljoprivredne navike izazivaju peščane oluje koje muče severnu Kinu svakog proleća, a odatle se šire prema Koreji i Japanu. Kina gubi godišnje oko 4.000 km² zemlje zbog dezertifikacije. Vode, erozija i kontrola zagađenja su postale važna pitanja u odnosima Kine sa drugim zemljama.

Istorija

Drevna Kina je jedna od najstarijih civilizacija čovečanstva.

Istorija Kine prema tradicionalnim kineskim zapisima se proteže do vremena Tri suverena i pet imperatora pre oko 5000 godina. Zapisana istorija podržana arheološkim dokazima potiče iz 16. veka p.n.e Kina je jedna od najstarijih kontinualnih civilizacija na svetu. Za kornjačin oklop koji se koristio za proricanje sa oznakama koje podsećaju na drevno kinesko pismo iz dinastije Šeng je ustanovljeno da potiču iz vremena oko 1500. godine p. n. e. Kineska država potiče od gradova-država u dolini Hoanghoa. Godina 221. p. n. e. se često uzima za godinu u kojoj je Kina ujedinjena u veliko kraljevstvo ili carstvo. Te godine Ćin Š’ huang je prvi ujedinio Kinu. Sukcesivne kineske dinastije su razvile birokratski sistem koji je omogućio kineskom caru da kontroliše ogromnu teritoriju.

Konvencionalno gledište na istoriju Kine je da je država prolazile kroz periode političkog jedinstva i nejedinstva, a povremeno su njom dominirali tuđinski narodi, od kojih se većina stopila sa Kinezima. Kulturni i politički uticaji iz mnogih delova Azije, prenošeni sukcesivnim imigracijama, širenjima i kulturnim asimilacija su se spojili u kinesku kulturu.

Istorija Narodne Republike Kine

Kineski građanski rat završio je 1949. KP Kine je preuzela vlast nad glavninom Kine, sem Tajvana. Kuomintang se povukao na Tajvan i neka mala ostrva Fudžijana. Mao Cedung je 1. oktobra 1949. proglasio Narodnu Republiku Kinu. Mao Cedung se povukao sa pozicije predsednika Kine 1959. posle nekoliko velikih ekonomskih neuspeha, kao što je bio Veliki skok napred. Li Šaoči ga je zamenio, ali Mao je i dalje imao ogroman uticaj na partiju i ostao je generalni sekretar KP Kine. Jedno vreme Kinom je upravljalo umereno vođstvo : Li Šaoči, Deng Sjaoping i drugi, koji su započeli ekonomske reforme. Mao Cedung i njegovi saveznici su 1966. lansirali Kulturnu revoluciju. Prema mišljenju mnogih istoričara to je bio pokušaj da se očisti vodstvo od umerenih elemenata. Maovi sledbenici su to smatrali eksperimentom direktne demokratije i prvi pokušaj borbe protiv korupcije i drugih negativnih uticaja na kinesko društvo. Razvio se Maov kult, a ekonomija zemlje je tokom toga perioda nazadovala. Došlo je do velikog nereda tokom kulturne revolucije, pa je predsednik vlade Ču Enlaj posredovao u smanjivanju destruktivnosti i pomagao je umerene elemente. Ču Enlaj je inicirao normalizaciju odnosa sa SAD, pa je Kina 1971. postala član saveta bezbednosti UN umesto Tajvana, koji je dotad predstavljao Kinu. Poslednjih godina života otvoreno je kritikovao ženu Mao Cedunga i preostale pripadnike bande četvoro. Bio je najbliži saradnik Deng Sjaopinga i pomogao je da se Kina nakon kulturne revolucije oslobodi radikalnih elemenata.

Posle Maove smrti 1976. uhapšena je Četvoročlana banda, a Deng Sjaoping je uspeo da preuzme vlast od Maovog naslednika Hua Kuafenga. Deng nije nikad postao šef partije ili države, ali je svojim uticajem na partiju vodio zemlju putem ekonomskih reformi. Pragmatizam kojim je vodio Kinu ocrtan je njegovim rečima: "Nije bitno da li je mačka crna ili bela, bitno je da lovi miševe". Komunistička partija je smanjila svoju sveobuhvatnu kontrolu. Raspuštene su i zadruge, a seljaci su počeli dobijati zemlju u zakup. Zbog toga je došlo do povećanja poljoprivredne proizvodnje.

Ekonomija

Šangaj je glavni privredni i poslovni centar Kine

Od kraja 1978. kinesko vodstvo je započelo sa ekonomskim reformama. Dotad je kineska ekonomija bila planska ekonomija sovjetskoga tipa. Reformisana je u mešovitu ekonomiju, mnogo bliže tržišnoj ekonomiji, ali još uvek pod političkim okvirima koje nameće KP Kine. Kolektivizacija u poljoprivredi je zamenjena privatizacijom zemlje. Povećana je odgovornost lokalnih vlasti i direktora fabrika. Dozvoljeno je otvaranje velikog broja manjih privatnih firmi, a strane investicije su ohrabrene brojnim ekonomskim i političkim merama. Kao rezultat tih promena kineska ekonomija je postala mešovita, a Kina je 2001. primljena u Svetsku trgovinsku organizaciju.

U 5 specijalnih ekonomskih zona zakoni o investiranju su mnogo povoljniji sa ciljem da se u te zone privuče strani kapital. Od 1990-ih specijalne ekonomske zone su se raširile i na veće kineske gradove uključujući Peking i Šangaj. Zbog toga je Kina šest puta povećala bruto domaći proizvod(BDP) od 1978. Kina ima jednu od najbržih ekonomskih stopa rasta, tako da je prosečni godišnji rast BDP-a 9,4% u zadnjih 25 godina. Krajem 2009. Kina je postala druga ekonomija sveta po ukupnom BDP-u, a druga na svetu po BDP-u izračunatom po paritetu kupovne moći. Zbog velikog broja stanovnika BDP po stanovniku po paritetu kupovne moći je 7.200 $, što predstavlja 1/6 američkog.

Kina je uglavnom postala proizvođač sa niskim troškovima. Troškovi proizvodnje u Kini su mnogo manji nego u Aziji ili Latinskoj Americi. Pošto je dugo vremena fiksirala tečaj juana uz dolar dolazile su kritike da je to razlog ogromnog suficita, koji Kina ima u trgovini sa gotovo svim razvijenim zemljama, sem sa Tajvanom i Južnom Korejom. Od 21. jula 2005. tečaj juana je postao plivajući. Kina ujednačuje svoj porezni sistem koji je dotad davao prednost izvoznim kompanijama. Postoji ogroman jaz u bogatstvu između obalnog područja Kine i unutrašnjosti. To predstavlja problem, koji može potencijalno destabilizovati zemlju, pa je vlada Kine zadnjih godina započela sa nizom inicijativa, kojima bi se pomoglo unutrašnjosti Kine da sustiže ekonomski razvoj naprednog područja. Kao rezultat velikog ekonomskog razvoja standard života u Kini je bitno veći, a broj siromašnih je postao malen.

 

Izvor: Wikipedia

Spoljnotrgovinska razmena Kine sa svetom

Za proteklih dvadeset i šest godina kineska privreda je pretrpela ogromne promene. Od rigidne centralizovane privrede transformisala se u privredu koja sve više podleže uticajima otvorenog tržišta. NR Kina danas predstavlja političku, vojnu i nuklearnu silu sa najbržim tempom privrednog razvoja. Proces privrednih reformi obuhvatio je osnivanje specijalnih ekonomskih zona sa značajnim poreskim i carinskim olakšicama, većom samostalnosti u poslovanju sa osnovnim ciljem privlačenja stranih investitora. Specijalne ekonomske zone najpre su formirane u priobalnim gradovima da bi u kasnijoj fazi status otvorenih gradova dobili svi glavni gradovi provincija i autonomnih regija. Takođe su preduzete reformske mere u oblasti cena, finansija, bankarstva, spoljne trgovine i dr. Rađanje novog ekonomskog džina na Dalekom Istoku uslovilo je masovni odliv kapitala u Kinu kroz sve brojnije prisustvo multinacionalnih kompanija koje otvaraju proizvodne pogone koristeći sve pogodnosti kada je u pitanju ulaganje stranog kapitala a pre svega jeftinu radnu snagu. Osnovni principi ekonomskog razvoja NR Kine baziraju se na industrijalizaciji i modernizaciji izvozno orjentisane privrede.

BDP je dostigao cifru of 3.410 milijardi USD, čime se Kina, nadmašivši Nemačku, svrstala na treće mesto na svetu po ukupnom BDP, neposredno iza SAD i Japana. Time je Kina petu godinu uzastopno zabeležila dvocifrenu stopu rasta.

Rast kineske privrede bio bi još brži da vlada u drugoj polovini 2007.godine, nije preduzela niz mera kako bi ga obuzdala i sprečila da dodje do „pregrevanja“ privrede. U prvom kvartalu rast je bio 11,1%, u drugom čak 11,9%, u trećem 11,5%, a u četvrtom je spao na 11,2%, što pokazuje da su mere vlade za smirivanje rasta dale početne rezultate.

Vlada je 2007.godine, šest puta povećavala kamate i deset puta podizala nivo obaveznih rezervi komercijalnih banaka koje su sada dostigle 15%, kako bi sprečila pregrejavanje privrede, preveliku likvidnosti i usled toga, izbijanje ozbiljnijih poremećaja u privredi.

U 2007.godini, izvoz je porastao za 25,7% i dostigao je 1.218 milijardi USD, dok je uvoz rastao po stopi od 20,8% i dostigao je 955,8 milijardi USD, čime je dobijen suficit od 262,2 milijardi USD što je uvećanje za 47% u odnosu na 2006.godinu. Kina je po obimu trgovinske razmene sa svetom još u 2006. godini zauzela treće mesto u svetu.

U toku 2007. godine strane investicije nastavile su da se slivaju u Kinu u iznosu od 74,8 milijardi USD. Time se Kina posle SAD i Velike Britanije, po obimu stranih investicija, nalazi na trećem mestu u svetu.

Spoljnotrgovinski suficit i priliv stranog kapitala dodatno su podstakli rast kineskih deviznih rezervi do iznosa od 1.530 milijardi USD, što je u odnosu na 2006.godinu uvećanje za 43,3%. Po iznosu deviznih rezervi Kina je ubedljivo na prvom mestu, sada već daleko iznad Japana koji je godinama bio svetski rekorder.

Vlada će preduzeti niz mera u 2008.godinikao bi obuzdala tako nagli rast kineske privrede i sprečila pojavu većih poremećaja u ekonomskom životu zemlje. Istovremeno, Kina će preduzeti mere da parira negativnom uticaju moguće recesije SAD na kinesku privredu, pošto je SAD najveći ekonomski partner Kine.

Kineska vlada, takodje, donela je krajem 2007. i početkom 2008. godine niz odluka koje ukazuju da će voditi „mudru“ fiskalnu politiku što znači da će Kina 2008.godine nastaviti da uvećava javnu potrošnju kako bi očuvala rast, a usporiće rast izvoza i ubrzati rast uvoza.

Indeks potrošačkih cena koji je u Kini glavno merilo inflacije, naglo je porastao 2007.godine na 4,8%, a u novembru 2007.godine dostigao je najviši stepen u poslednjih 11 godina od 6,9%. Prosek za celu godinu od 4,8% je inače dosta viši od planiranih 3%.

Inflacija koja je Kinu zahvatila naročito u drugoj polovini 2007. godine, izazvana je pre svega rastom cena životnih namirnica, a naročito mesa, mleka, ulja i brašna. Zvanično je saopšteno da su u proseku cene mesa skočile za 31%, a cene ostalih namirnica za 12,3%.

Procene svetskih analitičara su da će Kina uskoro prestići Japan i postati najveći uvoznik u Azijsko-pacifičkom regionu, do 2010. godine najveći izvoznik, a do 2020. godine najveća trgovinska sila u Aziji.

Sredstva na štednji konstantno rastu i premašila su 4.000 mlrd. dolara i kineska vlada nastoji raznim sredstvima da stimuliše javnu potrošnju.

 

Izvor:PKS

Ambasade ili konzulati u Kini:

Austria

Austria, Embassy of Republic of
Address: 5 Xiushui Nan Lu., Jianguomenwai Beijing
Tel: 0086-010-6532 2061 - 3, 6532 1777 (Commercial Section)
Fax: 0086-010-6532 1505
Austria
Address: 3A Qi Hua Building No. 1375 Huaihai Zhong Lu, Shanghai
Tel: 0086-021-6474 0268
Fax: 0086-021-6471 1554

Bosnia and Herzegovina

No Embassy found.

Bulgaria

Bulgaria, Embassy of the Republic of
Address:
4 Xiushui Bei Lu, Jianguomenwai Beijing
Tel:
0086-010-6532 1946, 6532 1916, 6532 4925, 6532 2969 (Commercial Section)
Fax:
0086-010-6532 4502

Croatia

Croatia, Embassy of the Republic of
Address: 2-1-31, Diplomatic Bldg., Sanlitun Beijing
Tel: 0086-010-6532 6241, 0086-010-6532 6256
Fax: 0086-010-6532 6257

Czech

Czech Republic, Embassy of the
Address: Ritan Lu, Jianguomenwai Beijing
Tel: 0086-010-6532 1531, 0086-010-6532 6902
Fax: 0086-010-6532 4814
Fax: 0086-010-6532 5653
Czech
Address: Qi Hua Building12B No. 1375 Huaihai Zhong Lu, Shanghai
Tel: 0086-021-6471 2410
Fax: 0086-021-6474 1159

Hungary

Hungary, Embassy of the Republic of
Address: 10 Dongzhimenwai Dajie, Sanlitun Beijing
Tel: 0086-010-6532 1431 - 3, 0086-010-6532 3845 (Commercial Section)
Fax: 0086-010-6532 5053

Romania

Romania, Embassy of
Address: Ritan Lu, Dong'er Jie Beijing
Tel: 0086-010-6532 3442, 0086-010-6532 3255
Fax: 0086-010-6532 5728

Slovak

Slovak Republic, Embassy of the
Address: Ritan Lu, Jianguomenwai Beijing
Tel: 0086-010-6532 1531
Fax: 0086-010-6532 4814

Slovenia

Slovenia, Embassy of the Republic of
Address: 3-53, Jianguomenwai Beijing
Tel: 0086-010-6532 6356
Fax: 0086-010-6532 6358

Serbia

Yugoslavia, Embassy of the Federal Republic of
Address: Dongliu Jie, Sanlitun Beijing
Tel: 0086-010-6532 3516, 0086-010-6532 3016, 0086-010-6532 1693, 0086-010-6532 1593, 0086-010-6532 1562 (Translator)
Fax: 0086-010-6532 1207
Yugoslavia
Address: Room 302, Lyon Garden No.1 Liushi Lane, Ronghua Dong Lu, Gubei Xinqu, Shanghai
Tel: 0086-021-6208 1388
Fax: 0086-021-6208 7412

 

Kineske ambasade ili konzulati u:

Austria

Address: METTERNICHGASSE 4, A-1030, VIENNA, AUSTRIA
Tel:
Protocol Office: +43-1-714314948 (24 hours)
Administrative Office: +43-1-714314918
Defense Attach¨¦ Office: +43-1-714314955
Commercial Office: +43-1-714314923
Science & Technology Office: +43-1-714314925
Cultural Office: +43-1-714314926
Press Office: +43-1-714314945
Consular Office: +43-1-7103648, 7103770 (FAX)
Fax: +43-1-7136816
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

 

Bosnia and Herzegovina

Country & Region Code: 00387-33
Tel:
Administrative Office: 215102, 262110
Consular Office: 665686
Commercial Office: 263440
Fax: 215108
Mobile Phone: 00387-66-132264

Bulgaria

Address: STR.ALEXANDER VON HUMBOLDT 7, SFLA 1113, REPUBLIC OF BULGARIA
Postal Code: 1113
Tel: +359-2-9733910
Fax: +359-2-9711081

Croatia

Address: MLINOVI 132,10000 ZAGREB,REPUBLIC OF CROATIA
Tel: 4637011(24 hours)
Administrative Office: +3851-4637010
Defence Attache Office: +3851-4637015
Consular Office: +3851-4637020
Fax: +3851-4637021, 4637012
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Czech

Address: PELLEOVA 22, 16000 PRAGUE 6-BUBENEC, THE CZECH REPUBLIC
Postal Code: 16000
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.
Country & Region Code: 0042-02
Reception: 24322235
Administrative Office: -24322323, 24312143
Information section:24323930
Fax: 24319888
Administrative Office:0042-02-243111323(24 hours)

Hungary

Address: NO.17, BENCZUR UTCA, 1068 BUDAPEST, HUNGARY
Tel: +361-3324872 (24 hours)
Administrative Office: +361-3527247
Fax: +361-3229067
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.,
Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Romania

Address: NO.2,NORDULUI STREET, SECTOR 1, BUCHAREST, ROMANIA, 71512
Postal Code: 71512
Area Code: 004021
Tel: 2328858
Fax: 2330684
Administrative Office: 2329674
Reception Office: 2321732
Consular Office: 2329744
Defense Attach¨¦ Office: 2329671
Commercial Office: 2329673, 2320522, 2329677(Fax)
Cultural Office: 2329670
Science and Technology Office: 2321923
Education Office: 2322362
Protocol Office: 2328858
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Slovak

Address: UDOLNA 7,BRATISLAVA 81102, SLOVAKIA
Postal Code: 81102
Reception: +421-7-54415304
Administrative Office: +421-7-54414577
Consular Office: +421-7-54416560
Defence Attach¨¦ Office: +421-7-54415302
Fax: +421-7-54416551, 54415033
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Slovenia

Address: LEGATOVA ULICA 2, LJUBLJANA, THE REPUBLIC OF SLOVENIA,
P.O. BOX, 1125 LJUBLJANA
Tel: +386-1- 4233127
Fax: +386-1-4233138
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Serbia

Užička 25, 11000 Beograd
Tel: +381-11-3695057
Fax: +381-11-3066001
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Vojno odeljenje

Užička 25, 11000 Beograd
Tel: +381-11-2067907

Ekonomsko i trgovinsko odeljenje

Dr. Jovana Danića 1, 11000 Beograd
Tel: +381-11-2651630
Fax: +381-11-2650726
E-mail: Ova adresa el. pošte je zaštićena od spambotova. Omogućite JavaScript da biste je videli.

Odeljenje za kulturu

Užička 25, 11000 Beograd Tel: +381-11-3692684
Fax:+381-11-3692684

Prosvetno odeljenje

Aradska 4, 11000 Beograd Tel: +381-11-3807583

Konzularno odeljenje

Augusta Cesarca 2V, 11000 Beograd
Tel: +381-11-2067917 (srpski)
Fax: +381-11-3693163
Radno vreme (osim praznika):
utorak 9:00-11:30h (predaja dokumentacije za vizu 9:00-11:00)
14:00-16:00h
sreda 9:00-11:30h (predaja dokumentacije za vizu 9:00-11:00)
četvrtak 9:00-11:30h (predaja dokumentacije za vizu 9:00-11:00)

Kreiraj porudzbinu

Kreiraj porudžbinu


Zahtev za transport

English versionEnglish version

pratite nas na

pišite nam na

manager@uvozizkine.com

Vesti

Vesti iz arhive

Naši prijatelji

Transport robe - Agent Plud DOO

Linkovi

Yiwu market

Ako želite da trgujete sa Kinom i nabavljate robu iz Kine jedno od nezaobilaznih mesta je grad Yiwu sa svojim najvećim tržnim centorm na svetu. Yiwu je poznat kao grad sa najvećim brojem malih radnji koje prodaju robu široke potrošnje. Yiwu International Trade Center je osnovan 1982. godine i do danas je više puta proširivan i modernizovan.

Opširnije...

Sajtovi kineskih firmi

Poznato je da sajt firme pogotovo ako je reč samo o prezentaciji na nekom od većih sajtova tipa Alibabe apsolutno nije dovoljna. Firma sa kojom želite da sarađujete jednostavno mora imati svoj jedinstveni veb sajt. Zbog toga se na našem sajtu nalaze samo firme sa ličnom prezentacijom. Predstavljamo vam linkove do preko 10000 kineskih firmi. Na stranicama možete videti koliko dugo su linkovi na našem sajtu i proveriti da li su još uvek aktivni.

Opširnije...

Alibaba

Alibaba je prva kineska internet kompanija koja je postala globalno prepoznatljiva. Alibabu je osnovao kineski učitelj engleskog jezika Jack Ma. Zajedno sa 17 suosnivača, 1998. godine pokrenuo je portal Alibaba Online, koja je postala najveće online tržište. Osnova poslovanja su sajtovi www.alibaba.com i www.alibaba.cn. Odatle je sve počelo.

Opširnije...

2010 - © 2017 Uvoz iz Kine. Sva prava zadržana.